ludo i brzo

20 Nov, 2008

Ajfelova kula

— Autor oliva @ 11:10
   1889. godine u Parizu, povodom 100-godišnjice Francuske revolucije, za svetsku izložbu, sagrađena je Ajfelova kula. Njen projektant je pedesetpetogodišnji Aleksandar Gistav Ajfel. Dok su je gradili umeo je da govori: "Zar se ravnoteža sila ne potčinjava uslovima koje joj potajno nameće harmonija?"   Preovladivalo je mišljenje da je ubacivanje kule u gradsku panoramu zapravo potpuno narušavanje Pariske lepote i skrnavljenje Luvra, Trijumfalne kapija, Notr Dama... Aleksandar Dima sin, Lekont de Lil, Sili Pridom, šarl Guno, šarl Garnije i mnogi drugi, ujedinjeni u ratoborno udruženje, grmeli su: "Mi PISCi, slikari, muzičari, skulptori, arhitekti, strasni zaljubljenici do sada netaknute lepote Pariza, u ime francuskog dobrog ukusa do sada nepriznatog i gaženog, u ime francuske umetnosti i istorije koje su u opasnosti, svom svojom snagom protestujemo protiv podizanja jedne nepotrebne i čudovišne, sramotno smešne kule koja će dominirati Parizom poput kakvog divovskog, crnog dimnjaka čije će prisustvo poniziti našu arhitekturu samu pred sobom. Odbijamo da prihvatimo njenu dugačku senku koja će pasti na prestonicu još uzavrelu od vekovnog stvaralačkog duha, senku odvratnu poput prljave mrlje mastila, nećemo taj limeni stub pričvršćen šrafovima koji će tokom dvadeset godina unakažavati naš horizont...". Svi su bili ubeđeni da je kula zdanje koje će, tokom određenog vremena, biti osuđeno na rušenje.   Za velike i male nacije stalne i spektakularne "svetske" izložbe tipično prošlovekovna pojava koja je i danas prilika za opšti, bučni i blistavi kermes - bile su u XIX veku obavezno sastajalište, način da se izlože dostignuća ljudskog uma i da se tobože u atmosferi prijateljstva i bratstva, u svetskoj atmosferi zapravo, prikaže "sposobnost" sopstvenog naroda. Prvi takav gigant popriličnih dimenzija javlja se godine 1851. u Londonu gde je sagrađena Kristalna palata koju je Pakston projektovao da bi se u njoj održala Svetska izložba: bila je to mastodontska hala od gvožđa i stakla a novost su bile zapravo njene dimenzije dostignute spajanjem serijski izrađenih elemenata. Ostvarenje se smatralo trijumfom industrije. Zato je logično što protesti rođeni po salonima i bistroima, u akademijama i učenim krugovima, nisu dobro primljeni. Propao je čak i Gi de Mopasanov pokušaj da posegne za satirom i razotkrije protivrečnost opisujući kulu koja sama sebe zamišlja kao "visoku i mršavu piramidu, kao skelet s temeljem koji izgleda spreman da ponese divovski spomenik ali se izmeće u nedonošče - smešan i sićušan fabrički dimnjak".    Ajfelova kula je podignuta u rekordnom vremenu: 31. marta 1889, nešto malo više od dve godine nakon početka radova, trobojna zastava republike zavijorila se na visini od 356 metara. Ajfelu to nije bio prvi poduhvat. Za sobom je imao i most Marije Pije na Duru, čiji je železni luk imao otvor od čak 160 metara, kao i most Garabi na Trijeru koji jednim jedinim skokom premošćuje 122 metra široko šljunkovito korito reke.

     

   Ali, svakako, ova kula je bila njegovo remek-delo. Ogromna težina strukture: preko 7000 tona, sa temeljima koji su i do 14 metara ispod zemlje. Svi gvozdeni elementi bili su prethodno pripremljeni u radionicama, obeleženi brojevima i preneti na gradilište. Tako se izgradnja pretvorila u divovsku mehaničku slagalicu sastavljenu od 15 000 "komada" koje su držala 2 500 000 zavrtanja.
   Pored estetskog izazova, bio je to i organizacioni izazov i tehnička provokacija: jedan profesor mehanike predvideo je da će na visini od 221 metar, ni metar više ni metar niže, kula početi da se ruši. Ne samo da se nije srušila, već se održala mnogo duže nego što je bilo predviđeno i tako opovrgla sva pesimistička predviđanja. Postala je najuočljiviji vizuelni simbol Pariza i osvojila pravo da joj život omogućavaju i podupiru (kakve li ironije) baš slikari, skulptori i pisci. Apoliner je s nežnošću poredi s pastiricom koja čuva stado kraj mostova na Seni. Leon Pol Farg je naziva "stepenicama u beskraj", a žan Kokto predstavom koja zaslužuje da bude psihološki analizirana, kaže da se na povratku s puta zaraduje tek kad ponovo ugleda Ajfelovu kulu. Pored pesnika, Ajfelovoj kuli su se neprekidno obraćali i slikari (dovoljno je spomenuti Carinika Rusoa, Utrila, Difija, Delonea), fotografi, reditelji. Postala je nezamenljiva primadona. Sagledana je, opisana i tumačena iz svih mogućih uglova.
   Godine 1909. grof od Lambera je kulu izabrao za značajni cilj prvog nadletanja Pariza biplanom i obletao je oko nje uz ovacije mase odavši joj istu počast kao i Santos Dimon koji je kraj nje prošao 1901. prilikom svojih prvih letova cepelinom. Bilo je ljudi koji su s njenog vrha skakali padobranom, čak i pomoću kišobrana, ali i onih koji su se bacali bez padobrana ili kišobrana.
   Sva od gvožda, kula rđa, pa zahteva stoga stalnu negu. Svakih sedam godina treba je ponovo temeljno "našminkati" za šta je potrebno 37 tona boje. Ipak, kula je u stanju da se sama izdržava - delom od reklame, delom pružajući gostoprimstvo opservatorijama i radio-televizijskim antenama. Zasluga je ovih poslednjih što je porasla još 190 centimetara. Rekord u visini je izgubila odavno, prepuštajući ga njujorškim oblakoderima - Krajzler Bildingu, 1929. i Empajer Stejt Bildingu 1931, visokim 319 i 448 metara i drugima. Ali, Francuzi smatraju da ova zdanja "nemaju duše", a tek ovlaš odaju priznanje nedavno sagrađenom tornju u Tokiju: to je kopija koja, na kraju krajeva, samo potvrđuje bezuslovno divljenje originalu.

  

   I na kraju, ono što je sigurno to je da je Ajfel stvorio jednostavno a savršeno delo: kula je vidljiv dijagram sila koje se stvaraju i deluju pod dejstvom težine svakog stuba. Proračunao je bez greške: kad bi je smanjili na trideset santimetara visine, težila bi samo sedam grama. Zato se može ustvrditi da je Ajfelova kula najlakša građevina na svetu. A Parižanima znači daleko više: prijateljstvo, prijatnost i ponos.

   Tim arhitekata, Serero, osvojio je mogućnost da privremeno promeni izgled Ajfelove kule, povodom proslave 120 godina od izgradnje ovog najpoznatijeg pariskog zdanja. Pobednički predlog redizajna, pod nazivom Ajfel DNK, podrazumeva dodavanje privremene konstrukcije, koja će duplirati površinu  najviše platforme za razgledanje grada. Biće napravljena od kevlara, materijala pet puta jačeg od čelika, a težiće svega 1200 kg. Dizajn je osmišljen uz pomoć računarskog programa, koji je na osnovu sadašnje strukture i izgleda kule generisao kako bi izgledala da je „porasla“. Ovaj dodatak je zapravo njen prirodni nastavak, on prati osnovni obrazac i ideju, njen DNK. Arhitekte koje će preurediti kulu kažu da ona pati od svog uspeha. Sve godine na nju se popne preko 6 miliona ljudi. Ovo proširenje će koštati nešto preko milion eura.

 

Komentari

  1. sigurna sam da ću jednoga dana stajati na balkonu ajfelove kule

    Autor laura — 05 Jun 2013, 13:47

  2. mesto gde ću otići

    Autor laura — 05 Jun 2013, 13:46

  3. odlicno
    cool

    Autor iva — 27 Okt 2012, 12:16

  4. volela bih da odem da vidim ajfelovu kuluu

    Autor rina — 01 Okt 2011, 14:06

  5. bas je kul bio sam tamo prosle godine

    Autor branislav — 06 Feb 2011, 12:12

  6. ... jedno od mesta koje neću nikad videti....verovatno...

    Autor anam — 24 Nov 2008, 22:02

  7. ... jedno od mesta gde verovatno neću otići... nažalost...

    Autor anam — 24 Nov 2008, 22:01

  8. Kao sto kaze marinamet valjda cu i ja jednog dana vidjeti Pariz,pa tako i ovaj njegov simbol.Jao,samo si me podsjetio gdje bih sve voljela putovati

    Autor grlica — 24 Nov 2008, 20:29

  9. Ocaravajuce!!!!

    Autor alisamaja — 24 Nov 2008, 18:01

  10. Mogu da se pohvalim chinjenicom da sam bio na vrhu! Iako sam ima 5 godina, secam se nezaboravnog pogleda sa vrha. I ne znam da li je tako josh uvek, ali na zadnjem "spratu" je postojao restoran! Ali, ljudi, uz malo vetra, nijedna chasha ni pepeljara ne moze mirno da stoji na stolu!!! Ljulja se vrh samo tako!

    Autor pivnicaada — 21 Nov 2008, 18:45

  11. Super tekst! :)

    Autor markomet — 20 Nov 2008, 23:54

  12. razocaravajuca gradjevina...

    Autor TijanaS — 20 Nov 2008, 22:46

  13. Fenomenalan prilaz simbolu Pariza. Iako lično više volim Trijumfalnu kapiju, divim se Ajfelovom delu.

    Autor sanjarenja56 — 20 Nov 2008, 21:22

  14. Ajfelova kula... ahhh... videcu valjda jednog dana i to! :)

    Autor marinamet — 20 Nov 2008, 20:47


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me