ludo i brzo

17 Nov, 2008

Sagrada familia

— Autor oliva @ 12:22
   Ako se za neki grad bez preterivanja može reći da ima dušu, onda je to svakako prestonica španske provincije Katalonije, iz koje je Kristifor Kolumbo krenuo u osvajanje sveta. Barselona je grad koji su, po legendi, osnovali Kartaginjani pod komandom Hamilkara Barke, Hanibalovog oca.
   U Barseloni je sve podjednako lepo: i ono što stiže iz daleke prošlosti i ono što je tek nedavno izgrađeno. Ona je osobena, jedinstvena i prepoznatljiva zahvaljujući pre svega katedrali Sagrada Familiji, nedovršenom delu čuvenog španskog arhitekte Antonija Gaudija. 
   Za katalonskog majstora je bilo tipično da radi po intuiciji: postepeno napredovanje koje je, čini se, uvek moralo prvo da se slegne pa tek kasnije zgusne u konkretan oblik. S druge strane, Gaudijeva sklonost ka fantaziji i upotrebi svih mogućih vrsta materijala (beton, kamen, cigla, gvožde, staklene pločice, keramika) nisu mu omogućavale da se zadovolji listom papira, dvodimenzionalnošću crteža. Osećao je potrebu da oblikuje u prostoru, da radi, mada u manjem opsegu, direktno na materijalu.    U početku, kada je počeo da gradi katedralu, bio je vezan za šemu koju je postavio njegov prethodnik. Ali, kriptu koja je bila jedina delimično već odredena celina, odmah je izmenio. Podigao je visinu svoda na 10 metara i time dao da se nasluti ono što je kasnije bio glavni cilj njegovog rada: dati najveći polet strukturama koje je tek trebalo stvoriti, gotiku, ali ne oblike već dub koji je nadahnuo njene tvorce.
   Gaudi, koga su često smatrali zakasnelim gotičkim arhitektom, izbacio je dva osnovna elementa "prve" gotike: šiljasti luk i kontrafore, uzdignute potporne lukove koje je on nazivao: las muletas - štake. Na njihovo mesto je uveo parabolični luk i nagib stubova u zavisnosti od rasporeda tereta na njima "kao stablo drveta koje se naginje u zavisnosti od težine lišća na granama".
   Poređenje stuba sa stablom drveta je prastaro: još su stari Grci smatrali da su njihovi hramovi okamenjene šume (a poznato je da su prvobitni hramovi umesto kamenih debla imali oguljena stabla). Za Gaudija Sagrada Familia nije bila gotička već grčka građevina i to u smislu strukturalne jasnosti koja se nije iscrpljivala u sebi samoj, već je težila ka izražajnim vrednostima koje prevazilaze jednostavni unutrašnji sklop. Nastavljajući projektovanje, Gaudi je sasvim izmenio Vilarove nacrte, načinivši program "svetog prikazivanja" takve širine, složenosti i smelosti da je uveliko prevazišao namere i fantazije najambicioznijeg i najdalekovidijeg gotičkog protomajstora. Izmenio je dimenzije na 40 x 120 metara tako da je dobio građevinu u obliku latinskog krsta s pet brodova upotpunjenih s dvanaest zvonika (dvanaest apostola) i jednom vrstom tiburijuma koji treba da simbolizuje slavu Isusa Hrista. Zdanje je trebalo da bude visoko 160 metara, dakle, više od kupole Crkve svetog
Petra. I po tome se vidi kako se hrišćanska simbolika spojila s ponosom Katalonea, katolika nad katolicima; ponos koji je - proširen na čitavu hispanidad Gaudija naveo da s osam prednjih stubova centralnog broda prikaže gradove Valensiju, Granadu, Toledo, Saragosu. Burgos, Valjadolid, Santjago i Sevilju. Četiri veća stuba koji pridržavaju tiburijum trebalo je da podsećaju na četiri jevanđelista: Mateja, Marka, Luku i Jovana. Apostoli, grupisani po četvorica, određeni su da u obliku zvonika čuvaju tri ulaza od kojih svaki ima troja vrata koja simbolizuju veru, nadu i milosrđe. Istočna kapija je posvećena Hristovom rođenju i detinjstvu, zapadna njegovom stradanju i smrti, a glavna, južna, njegovom vaskrsenju i Juicio Final, Strašnom sudu.

  

Sklad izmedu strukture, arhitektonskog rešenja i katehizma je potpun i ogleda se i u najsitnijim detaljima. Ali, ono što u čitavom projektu zaprepašćuje, nije samo međusobna saglasnost arhitektonskih elemenata i religioznog predanja dovedena do savršenstva, već i namera da se ta katehistička celina upotpuni stotinama skulptura u punoj oblini ili u visokom reljefu, zidovima prekrivenim freskama, emajlom, majolikom, staklenim pločicama i kovanim gvožđem.

   Gaudiju je za ovo delo bio potreban novac, i to mnogo novca da bi napredovali radovi. Dao je sve što je imao a do kraja života živeo je kao isposnik. Novca nikada nije bilo dovoljno, a sve zbog toga što uopšte nije poštovao predračune, što je radio po nikad završenom programu zasnovanom na intuiciji, izmenama i nepredviđenostima koje su neprestano podizale cenu gradnje a naručioce dovodile do očajanja. Gaudi se na to nije obazirao, ono što je on radio bilo je neprekidno istraživanje kojem on nije hteo - niti je mogao - da da određene rokove. A kad je na ovom projektu postao praktično naručilac sebi samom, nije se ni malo stideo da se pretvori u neku vrstu stalnog sakupljača milostinje. Često je viđan na ulicama Barselone kako u pocepanoj odeći skromno stoji sa ispruženom rukom i prosi. Čak je i pločice za mozaike za njegov park i fasade skupljao po fabrikama (ostatke polomljenih i bačenih pločica), koje su kasnije sastavljene u predivne slike! Bili su mu dovoljni razgovori sa saradnicima koji su svi bili talentovani i radili uz njega ne tražeći ništa.
        Nije se nikada ženio. Poslednje godine života je proveo sam. Svakog jutra, čim bi izašao iz kuće, zaustavio bi se pred tabernakulom da izgovori očenaš. Jedna od njegovih najlepših fotografija, načinjena kad je imao sedamdeset godina, prikazuje ga kako s dugačkom zavetnom svećom u ruci skrušeno - ali bez hipokrizije - učestvuje u procesiji na Tijelovo.
  

Tako je bilo i tog kobnog jutra: 7. jula 1926. godine, pre no što je planirao da ode na gradilište katedrale, svratio je u crkvu Sveti Filipo Neri. Tada je na njega naleteo tramvaj. A prolaznici, koji su mislili da je samo obican prosjak, nisu imali nameru da mu pomognu. Tek nekoliko sati kasnije, neko ga je prepoznao, prebacili su ga u bolnicu izmrcvarenog i polumrtvog. Umro je tri dana kasnije i njegovi posmrtni ostaci su sahranjeni u kripti velike nedovršene katedrale. Tako se, nakon 74 godine završio život skoro u celosti proveden među horizontima Barselone, čija je bogata mašta obeležila i potpuno izmenila Barselonu izdignuvši nad njom vrhove hrama zamišljenog da bude simbol i grada, i čitave Katalonije.
   Sagrada Familia je zapravo samo kripta, apsida i istočna fasada - fasada Hristovog rođenja. Zanimljivo je ukratko napomenuti hronološke etape izvođenja radova: 19. marta 1885. održana je misa u još nepokrivenoj kripti; između 1887. i 1893. podignuti su zidovi, a u međuvremenu je prekriven svod kripte koja je dovršena 1891. godine. Zatim su započeti radovi na kapiji Hristovog rođenja: osnova i vratnice su završene 1903, prvi zvonik 1918, sledeći januara 1926, a treći decembra iste godine, kad je Gaudi već šest meseci počivao u "svojoj" kripti.
   Sagrada Familia je nastala kao zavet. Zbog toga mnogi u Kataloniji smatraju da je treba dovršiti. Tačno je da postoje Gaudijevi crteži, makete koje je Gaudi radio i naknadno izrađene makete na osnovu njegovih skica umesto onih koje su uništene tokom građanskog rata. Većina se nalazi u muzeju smeštenom u unutrašnjosti katedrale, a neke i u zadužbini "Amigos de Gaudi" i na arhitektonskom fakultetu u Barseloni. Ali, sve to nije dovoljno da se delo dovrši, jer ni sam Gaudi, da je mogao da nastavi radove, do kraja ne bi znao kako će konačno da izgleda "njegova" crkva.
   Neki tvrde da ovo nedovršeno delo, svedočanstvo beskrajne iskrenosti, vredi više od hiljadu dovršenih crkvi.

Komentari

  1. ...zaista lijepo pišeš! jako volim Barcelonu ali se još više zanimam u arhitekturu! Gausi je bio velik čovjek, jako mi je žao što nije doživio da vidi dovršenje svojeg veličanstvenog djela

    Autor A.Č. — 16 Mar 2011, 09:58

  2. далеко смо отишли од православља
    и све више прихватамо одбачен од Бога католицизам.Ми православни гледамо изнутра а
    не споља,зато се наше цркве споља можда и не испољавају очаравајуће али зато кад уђете
    у њих....Да ли сте икада били са
    душом у њима?

    Autor Srecko — 27 Feb 2009, 11:49

  3. Zaista pises najbolje tekstove, svaka ti cast!

    Autor markomet — 20 Nov 2008, 23:54

  4. Stvarno super izgleda... Bas su ti zanimljivi tekstovi! Pisi jos, pisi jos!!! :)

    Autor marinamet — 20 Nov 2008, 22:14

  5. autoru u-prolazu duzno postovanje, ali, bar si mogao da procitas ceo text, proveris po knjigama, pa da onda zameras :)

    Autor oliva — 18 Nov 2008, 13:53

  6. Tekst je zaista sveobuhvatan i pun zanimljivih podataka, ali bez ljutnje, mislim da bi bilo u redu da navodiš izvore iz kojih si koristila delove teksta.:)
    Na primer, početnu rečenicu videh na sajtu
    http://www.sumadijaturist.co.yu/usages/reportaze/barselona_rep.html
    Sve mi se čini da je to izvučeno iz neke knjige.

    Autor U-prolazu — 17 Nov 2008, 16:59

  7. Divno.. tu putujem iduce godine

    Autor tijanas — 17 Nov 2008, 16:21

  8. zanimljivo...

    Autor ncubranovic — 17 Nov 2008, 16:10

  9. Bila sam u Barceloni dvaput i neizmerno se divila katedrali Sagrada Familia. To remekdelo koje je zasenilo sve već viđeno -zaustavlja dah. Bravo za post!

    Autor sanjarenja56 — 17 Nov 2008, 16:03

  10. svaka cast....., extra su ti ovi blogovi......

    Autor tomas88 — 17 Nov 2008, 15:55

  11. Zaista pises najbolje tekstove,svaka ti cast...

    Autor markomet — 17 Nov 2008, 15:30


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me