ludo i brzo

11 Nov, 2008

Tadž-Mahal

— Autor oliva @ 16:07

Postoji jedan spomenik, možda najlepši na svetu, spomenik čovekove ljubavi prema ženi. Zove se Tadž Mahal. Neki tvrde da vredi putovanja na drugi kraj sveta – samo da se vidi. 

Potomci Mongola – Moguli, su početkom XVI veka ušli u Indiju. Porazili su delhijskog sultana i preuzeli celi severni deo Indije. Vremenom su nastavili da osvajaju i ova dinastija, Mogul, držala je gotovo celi potkontinent. Šah Džahan (1628-1658) bio je peti car Indije iz dinastije Mogul. On je verovao da potiče od velikih zavojevača Timur Lenka (Tamerlanda) i Džingis Kana.

 Jedna poslovica kaže da ljubav i planine pomera. Ali ona veoma retko upošljava i arhitekte. Postoji nekoliko izuzetaka a jedno od njih se zove Tadž Mahal, mauzolej u Agri načinjen od belog mermera. Spomenik nosi donekle izmenjeno ime one koja zauvek počiva među blistavo belim zidovima: Mumtaz-i-Mahal, izabranica, biser dvora. Njeno pravo ime bilo je Ardumand Banu Begum i bila je kći prvog ministra svemoćnog Velikog Mogula, cara Džahangira (što znači osvajač sveta), vladara Indije. Princeza je 1607. godine imala petnaest godina, bila je lepa, obrazovana i veoma inteligentna. A onda je otkrila sina Velikog Mogula, princa Khurama. Bio je samo godinu dana stariji od nje, i već slavan kako po svojim junačkim podvizima, tako i po stihovima koje je pisao. Sreli su se prilikom jedne svečanosti: jedan od rituala prilikom kojeg su dvorske dame postajale prodavačice i koijekakve sitnice prodavale gospodi koja su, mada im ništa od toga nije bilo potrebno, skupo plaćala.

 Za parče običnog stakla izrezanog u obliku brilijanta Ardumand je Khuramu zatražila zaista prinčevsku cenu: deset hiljada rupija. Khuram je kupio ovo parče stakla a odmah potom od oca tražio dozvolu da se oženi lepom prodavačicom bižuterije. Car Indije dao je svoj pristanak, jer se i on u mladosti ludo zaljubio. Štaviše, za cara su stvari bile još zamršenije: njegova izabranica je bila već udata i to za poglavara avganistanske manjine, ljudinu koja je golim rukama ubijala tigra, a kad ga je napalo četrdeset plaćenih ubica, iz okršaja je izašao nepovređen. Da bi ga se rešio, Džahangir je morao da najmi sto plaćenika koji napadoše protivnika dok je spavao, jer je to bio jedini način da se oženi nežnom udovicom, Nur Džahan.

 Ipak, moralo je da prođe pet godina između očeve dozvole i venčanja, a Khuram je u međuvremenu čak morao da iz diplomatskih razloga prihvati venčanje s jednom persijskom princezom. Najzad, 27. marta 1612. godine, dvoje mladih je krunisalo svoj san. Svekar je snaji kao svadbeni dar poklonio ime koje je ušlo u istoriju: Mumtaz-i-Mahal a to je bila nečuvena čast jer su do tada samo kraljice-vladarke menjale ime.

 Kada je Khuram, 1627. godine, izašao kao pobednik iz uobičajenih porodičnih borbi do kojih je u Indiji redovno dolazilo nakon smene vladara i seo na očev presto, promenio je ime u Abul Muzafar ia udin Mohamed sahib Kiran-Sani šah Džahan Badšah Ghazi. Za najbliže je bio jednostavno šah Džahan, "kralj sveta". Što se tiče Mumtaz, ona je bila vladarka vladara sveta. Šah Džahan je, kažu, živeo da bi njoj ugodio, obožavao je, obasipao blagom iz svojih riznica i cvećem iz svojih vrtova. Mumtaz je za sedamnaest godina braka imala četrnaest porođaja. Poslednji, četrnaesti, bio je koban. Mumtaz-i-Mahal je, dan pošto je na svet donela lepu kćer, u logoru Burhanpur, gde se zadesila prateći muža koji je u toj oblasti ratovao, preminula od groznice posle porođaja. 1629. godine svetlost Indije se ugasila. Očajan, šah Džahan je napustio ovaj pohod, zatvoren u svojim odajama plakao je odbijajući da jede i da spava. Kada se devetog dana pojavio, njegova kao ugljen crna kosa bila je bela kao sneg.

 Tada je odlučio da je učini besmrtnom. U spomen njoj, podigao je mauzolej o kojem se govori vekovima. Agra, na obalama reke Jume, bila je mesto u kojem je Mumtaz bila srećna: u toj Agri, trećoj od prestonica mogulske Indije iznikao je grob "neuporedive" - Tadž Mahal, "uspomena na Mahal". Portugalski misionar Sebastjan Manrike, koji je živeo u Bengalu između 1628. i 1642. godine, a otišao u Agru da otkupi zarobljenog sabrata, tvrdi da je tvorac bio venecijanski zlatar, izvesni Đerolamo iz Verone. Jedan savremenik je tvrdio da je gradnja Tadž Mahala započeta 1630. godine. U njoj je učestvovalo 20 000 muškaraca i žena, a trajala je 22 godine. Skupi mermer donet je na preko 1000 slonova iz centralne Azije i Indije. Indijska deca uče da je tvorac poštovanog Tadža ustad Isa, majstor Isa, Turčin lutalica, takođe neutešni udovac koji se dao u potragu za mogućnošću da napravi nešto što bi bilo dostojno uspomene na njegovu ženu. Ali, u jednom se sve verzije slažu: kad je grobnica bila završena, šah Džahan je bio toliko zadovoljan ostvarenjem da je arhitekti odsekao glavu, njegovim pomoćnicima šake, a kaligrafe oslepeo tako da nikada više niko od njih ne napravi slično remek-delo. (Ovakva legenda se vezuje i za izgradnju hrama Angkor Vat u Kambodži (XII vek) kao i Crkve Vasilija Blaženog u Moskvi.)

 

 Tadž Mahal je neponovljiv. Središte kompleksa je pravi mauzolej: veliki osmougaonik od belog mermera s vertikalnim ivicama oborenih uglova i s dubokim udubljenjima prekrivenim klasičnim mogulskim lukom izmešanih pravih i krivih linija. Iznad toga, četiri ugaone kupolice uokviruju središnju čija visina dostiže šezdeset jedan metar. Jednostavne je i moćne strukture. Na 37 m ispod kupole koja je samo ukras, nalazi se još jedan polukružni krov koji natkriva veliki osmougaoni prostor u koji svetlost prodire kroz 8 prolaza što vode ka udubljenim prozorima fasade. Ovu dvoranu krasi 28 vrsta dragog kamenja kao što su ahat, žad, granat u raznim bojama koji su ugrađivani u intarzije na grobnici, unutrašnjosti građevine i podu. Kada je grobnica bila gotova, preko nje je razastrt pokrov od pravih bisera. Na ulazu u grobnicu vrata su bila od čistog srebra filigranske izrade a sama grobnica bila je okružena čipkastom ogradom od čistoga zlata. Danas to više ne postoji jer je u XVIII veku sve opljačkano, ali ostala je neprolazna lepota ove građevine.

 

 

 

 

 

 

 

U samom središtu se nalazi sarkofag Mumtaz-i-Mahal (on je zapravo prazan, kao i sarkofag njenog supruga, jer se pravi grobovi nalaze u podzemlju). Pored njenog sarkofaga - malo veća i malo viša - nalazi se počasna grobnica šaha Džahana i to je jedini asimetričan deo čitavog kompleksa. Sve je to bilo sasvim nepređvideno: šah je sebi bio namenio drugi veliki mauzolej, koji bi se sagradio blizu mauzoleja posvećenog njegovoj supruzi, a koji bi s Tadž Mahalom bio povezan srebrnim mostom. Na žalost, nije stigao da ga sagradi, jer je suviše vremena utrošio oko izgradnje grobnice svojoj ljubljenoj. Kad je 1666. godine šah Džahan umro, njegov sin Aurangzeb je zaključio da je besmisleno i dalje rasipati novac kraljevstva da bi se podigao još jedan mauzolej, pa je oca sahranio pored voljene Mumtaz. Izneverio je očev testament, ali je poštovao duh istorije.

 Mastionica ukrašava sarkofag supruga, a pero sarkofag supruge. Jer, predanje tvrdi da kralj ispisuje želje svoje zaljubljene duše u kraljičinom srcu... Mauzolej se uzdiže na divovskom postolju kvadratne osnove, visokom skoro 7 m, a na uglovima je osobeni znak Tadž Mahala: četiri vitka, zarubljeno kupasta minareta na čijim su vrhovjma kupolice koje zatvaraju mali balkon. Minareti su nalik na male tornjeve iz Pize, nagnuti su in fuori, upolje, u odnosu na osnovu, a to je mera predostrožnosti. U slučaju da se sruše, minareti bi se rasturili, ali ne bi oštetili mauzolej.

 Ovaj prostrani spomenik je srce čitavog kompleksa. Ispred njega se nalazi četvorougaoni vrt koji fontana u obliku krsta deli na četiri dela, a svaki je stazama, opet u obliku krsta, podeljen na četiri manja kvadrata. Vrt vodi ka velikoj ulaznoj kapiji koja je veoma jednostavne strukture i koja se uklapa u stil osnovne građevine, barem spolja, jer se iza nje nalazi sasvim neuobičajena (i do danas nerastumačena) ograda. Zatim još jedno dvorište, ulazni hodnik, spoljašnje dvorište u kojem se nalazi osmougaona džamija i osmougaona "grobnica dvorskih dama", zapravo grobnica neznanih, pa onda prilazni trg... Sve je strogo simetrično i to u tolikoj meri da je, pošto je na jednoj strani pored mauzoleja podignuta džamija u kultne svrhe, na drugoj strani podignuta ista građevina koja ne služi ničemu sem - simetriji. Tako se, uostalom i zove: ja-wab - "odgovor". 

 Kada mu je 1658. godine sin preuzeo presto, Šah Džahan stavljen je u kućni pritvor. Živeo je još osam godina sa jednom jedinom mogućnošću - da kroz prozor svoje odaje preko reke Džumne posmatra počivalište svoje voljene žene. Straža ga je našla mrtvog u 74. godini sa otvorenim očima koje kao da su još želele svetlucavost dragulja - Tadž Mahala.

 Sahranjeni jedno pored drugog, na njigovoj grobnici piše: Svet je most. Pređi ga. Na njemu nemoj ništa graditi. Traje samo jedam tren.


Komentari

  1. Knjige 'dvadeseta supruga' i ' svetkovina ruza' samo su uvod u ovu pricu, 'Princeza iz senke' opisuje gradnju taj mahala i dogadjaje u tom periodu. topla perporuka da procitate sve tri knjige.

    Autor mst — 02 Mar 2014, 12:34

  2. Čitala sam knjigu "Dvadeseta supruga" i sada čitam "Svetkovina ruža" i oduševljena sam! Ali me mnogo više zanima priča cara Džahangira i Nur Džahan, samo što nigde ne mogu da nađem nešto više o njima...

    Autor natalia — 26 Maj 2012, 14:29

  3. knjiga Princeza iz senke autorke Indu Sundaresan izdanje Lagune iz 2011 upravo govori o samoj izgradnji Tadz Mahala.
    Citajte je

    Autor gordana — 01 Jan 2012, 18:49

  4. UPRAVO CITAM KNJIGU O TOME,ZOVE SE "DVADESETA SUPRUGA"A DRUGI DEO "SVETKOVINA RUZA".PRELEPE KNJIGE

    Autor NENA — 29 Dec 2010, 14:51

  5. kada prođete ulaznu kapiji i posmatrate taj mahal, park i okolinu imate osećaj da se nalazite u bajci koja se nemože opisati.veličina spomenika je u poruci za mlade generacije savih religija da vjeruju u močljubavi,što govore ogromne posete turista.

    Autor Feho Mehović — 29 Apr 2009, 13:58

  6. nema sta ovo izlgeda tako dobro da ja nemam reci......Blog ti je odlican

    Autor ferari — 22 Nov 2008, 00:20

  7. Svidja mi se!

    Autor markomet — 20 Nov 2008, 23:56

  8. S' obirom da je dug tekst mislila sam da ce me mrzeti da procitam... :) Krjnje interesantno i drzi paznju... Mislim da stvarno vredi putovanja na drugi kraj sveta – samo da se vidi.

    Autor marinamet — 20 Nov 2008, 20:40

  9. Super ti je tama,planiram nekad u zivotu da odem i vidim.Cuo sam da je car krenuo da pravi istu tavu palatu samo crnu za njega.Ali nije uspeo

    Autor Dusan — 18 Nov 2008, 20:07

  10. ma tanja ti si kralj,aj pozrav....

    Autor nemanja87 — 17 Nov 2008, 16:09

  11. Vredno putovanja...

    Autor Miriam — 16 Nov 2008, 00:52

  12. Super ti je tama,planiram nekad u zivotu da odem i vidim.Cuo sam da je car krenuo da pravi istu tavu palatu samo crnu za njega.Ali nije uspeo

    Autor satovi — 12 Nov 2008, 21:03

  13. Prelepo! Ostavila si me bez daha prikazom najlepšeg spomenika ljubavi na svetu! Životna želja mi je da ga vidim!

    Autor sanjarenja56 — 12 Nov 2008, 18:06

  14. Stvarno lepo izgleda.... Nadam se da cu imati prilike da odem tamo.... Samo nastavi, super su teme.... :)

    Autor pivo — 12 Nov 2008, 17:51

  15. E... kakvih muškaraca ima...a ja sretna ako mi neki pridrži vrata,ili se našali da donese novine, hleb se već i ne nadam da bih dobila:):)
    nešto mislim, a kakva li je tek žena koju jedan muškarac toliko voli?:):)
    Tešim se materjano nije ono pravo... šta mi drugo preostaje?:):)

    Autor anam — 11 Nov 2008, 21:47


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me