ludo i brzo

03 Nov, 2008

AJA SOFIJA

— Autor oliva @ 13:24

Jedno od najlepših dela zlatne Vizantije, ona ponosno dominira Istanbulom. 

Njena sudbina je bila promenljiva: od hrišćanske crkve nad crkvama do islamske džamije, i konačno, do današnjeg muzeja. Veličanstvena kupola, čije se kube nalazi 56 m iznad broad crkve, nije ništa izgubila od svoje neprocenjive vrednosti i lepote. Poslužila je mnogim istočnjačkim džamijama kao model.

 Car Konstantin Veliki prvi je sazidao crkvu na mestu danjašnje Aja Sofije kada je Bizant (pod novim imenom – Konstantinopolj) proglasio glavnim gradom Istočnog Rimskog Carstva, 336. godine. Ovu crkvu nazvao je Meggale ekklesia. Dvesta godina kasnije, ova građevina, a sa njom i pola Konstantinopolja, izgorelo je u požaru za vreme bune protiv cara Justinijana. Justinijan je tada odlučio da podigao još veću i lepšu crkvu nego što je bila ranija, za svoju besmrtnost. Antemije iz Trala i Izidor iz Mileta, najslavniji građevinari Istočnog Rimskog Carstva, izradili su skice. Njena unutrašnjost je ogromna: 70 x 75 m, 360 centnera zlata koštali su građevinski radovi, mozaici od zlata krasili su zidove, desetine hiljada zanatlija skupljalo je šest godina dragocenosti Istočnog Rimskog Carstva, za stubove je korišćen najsjajniji mermer iz Mramornog mora, Nikeje i Južne Afrike. U jednom od tih stubova postoji šupljina u koju se, kako kaže verovanje, stavi palac, treba ga okrenuti za 360 stepeni i zamisliti želja koja će se sigurno ispuniti. Kada je završena, Aja Sofija je postala glavno svetilište hrišćanstva. To je bila sve dok Turci 1435. godine nisu zauzeli Konstantinopolj, koji otada nosi ime Istanbul. Crkva je prepravljena u džamiju, čuvene freske su istrugane ili prekrečene (sada postoje samo ostaci nekoliko predivnih mozaika Bogorodice sa Isusom Hristom), a potom je svaki sultan dodao nešto što je tipično za arapsku umetnost. Ostatak građevine ostao je netaknut. Jedan od njih, Sultan Ahmet, pozvao je najpoznatijeg arhitektu i rekao mu da želi naspram Aja Sofije da izgradi džamiju koja bi bila veća i bogatija od Aja Sofije. Sultan mu je rekao da minareti budu zlatni, a arhitekta je bio nagluv pa je, umesto alten (zlatan), shvatio da je sultan rekao alt (šest) i izgradio jedinu džamiju sa šest minareta u Istanbulu - Plavu džamiju iliti Džamiju sultan Ahmeta Prvog. Zapisano je ,dalje, da, kad je sultan video da minareti nisu od zlata, pozvao je arhitektu i naredio da mu odseku ruke do lakata.

 Aja Sofija je prva kupola koja je bila izgrađena u tolikoj veličini, pa je zato od velikog značaja za sve vizantijske građevine, kao i kasnije, za one na zapadu. Kemal Ataturk je 1935. proglasio muzejem.


Komentari

  1. Savrseno....

    Autor markomet — 17 Nov 2008, 16:13

  2. Lepo, kratko, jasno!

    Autor popaj — 04 Nov 2008, 14:52

  3. Najlepši njen deo je mozaik Bogorodice sa Isusom Hristom. Nešto lepše nisam videla ni u jednoj crkvi, mogu samo Belog Anđela iz Mileševe da mu postavim kao komparaciju.

    Autor sanjarenja56 — 03 Nov 2008, 19:34


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me