ludo i brzo

13 Nov, 2008

Milanska katedrala

— Autor oliva @ 10:53

Nepregledno mnoštvo filigranskih ukrasa, stubova i koloneta, galerija i statua, krasi belu mermernu raskoš Milanske katedrale, koja posle crkve Sv.Petra u Rimu najveća crkva na svetu. 

U ovu crkvu, površine 11 700m2 (gotovo dvostruko veća od Kelnske katedrale) može da stane 40 000 ljudi. Plan bazilike u obliku krsta rešen je po gotskom uzoru i predstavlja najmoćniju gotsku građevinu južno od Alpa. Čitav plan Milana diktiran je odnosom prema katedrali, jer ulice ili vode prema Duomu ili ga okružuju.

 Gradnja je počela 1386. Trebala je da bude poklon nadbiskupovom rođaku, prvom knezu Milana, Đovaniju Galeaciou Viscontiju, koji se tek popeo na vlast, umjesto svog omrznutog prethodnika Barnaboa. Jako je voleo sjaj i raskoš. Svojim (Italijanskim majstorima) stavio je na raspolaganje još i francuske i nemačke savetodavce. Očigledno, pri izboru arhitekata nije bio srećne ruke, pošto su oni stalno dolazili u sukobe pa je posao trpeo. Projekt je bio ogroman i zahtevao je podizanja materijala i gradnju na do tada nezamislivim visinama.

 Za 15 godina, do Viscontijeve smti, gradnja je brzo napredovala, i već je bila napola gotova. Onda je skoro 80 godina stajala tako: nastala je kripta, krstionica i mermerni pod. Malo je falilo novaca, malo ideja. Tek tu i tamo bi se ponešto dodalo. Onda je početkom XVI veka gradnja ponovo krenula, završena je kupola, uređen dobar deo unutrašnjosti, ali je spoljašnjost ostala bez ijednog ukrasa. Do kraja veka je gotički stil već izašao iz mode i smatran je tuđinskim pa je katedralu trebalo romantizovati. Postojali su planovi za dodavanje stubova ali to nikad nije učinjeno. Svaki je nadbiskup kroz godine pomalo dovršavao katedralu. Jedan bi dodao prozore, drugi uredio kapelicu, treći napravio neki dodatak oltaru itd.

 Onda je 1805. Napoleon (koji je u međuvremenu zavladao Lombardijom i spremao se da postane kralj Italije) - naredio da se fasada dovrši. Obećao je sredstva iz fracuske riznice i za 7 godina cela je završena. Njegova glava isklesana je i postavljena na zapadnu fasadu, između 2300figura svetaca. Francuska riznica nikad nije platila, ali je bar katedrala dobila svoj današnji izgled.

 U narednim godina dodate su i poslednje volte i tornjevi, završeni su kipovi na južnom zidu, zamenjeni prozori. 1938 . Vik Vigano je napravio odgovarajući projekat za kupolu pošto je postojeća bila slaba zamena pravog zvonika. I opet su se umešali oni koji ne trebaju da se mešaju: Musolini, kojem je Vigo podneo projekat želeo je da zvonik bude spomen'mesto fašističke Italije; Duče je zamišljao unutrašnjost ukrašenu mozaicima sa predstavama bitaka i statuama pobede-kao ''oltar otadžbine'' i galeriju slavnih Milančana. Srećom, zbog rata, želje nisu ostvarene pa je ostalo da na šiljatom završetku, koji je nadvisio kupolu visoku 68 m za 40 m , na vrhu bude pozlaćena Bogorodičina statua. Ovaj zvonik su nazvali ''Madonnina'' što znači mala Madona. Čovek se tu može popeti do poslednje galerije a do vrha ima 370 stepenika.

 Prva vrata na zapadnom portalu su stavljena 1903. godine. 1965 godine stavljena su posljednja vrata koja je uradio vajar Lućano Minguci: vrata su podeljena na 12 polja, u svakom je prikazan događaj iz istorije ove građevine i taj se datum smatra krajem gradnje. Ova katedrala je zaista nešto posebno. Ernest fon Hese-Varteg je napisao : '' Raskoš ove mermerne božje kuće je tako velika da potiskuje sve što ovaj lepi veliki grad ima da pokaže''.

 Ili ko je to opisao Mark Twain: ''...Kakvo je to čudo! Tako velik, tako svečan, tako prostran! A opet tako delikatan, tako prozračan, tako graciozan! Težak kao zemlja a ipak se čini ... privid od mraza koji bi mogao nestati u dašku" ... Središnja od njegovih pet velikih vrata obrubljena su dubokim reljefom ptica i voća i zveri i buba, koji su tako majstorski isklesani u mermeru da se čine kao živa stvorenja - a skulpture su tako brojne i dizajn je tako složen da bi ga čovjek mogao studirati nedelju dana ne zasitivši se ... gdje god se nađe kakva niša ili postolje u toj ogromnoj građevini od svoda do tla, stoji mermerni kip, a svaki je kip studija za sebe ... daleko gore na visokom krovu, redovi i redovi isklesanih filigranskih kopalja uzdižu se visoko u nebo i kroz njihovu bogatu čipku vidi se nebo.... Na krovu ... istežući se iz svojih širokih mramornih postolja, nalaze se dugački nizovi tornjeva, koji izgledaju vrlo visoki izbliza a neznatni u daljini ... Možemo sada videti da su kipovi na vrhu svakog od njih veličine krupnog čovjeka, iako su izgledali kao lutke sa ulice. Kažu da je milanska katedrala druga po redu, ispred nje je samo ona Sv.Petra u Rimu. Ne mogu shvatiti kako je moguće da je (ova katedrala) iza bilo čega nastalog ljudskom rukom...''


Komentari

  1. Crkva je bas strahovito neopisiva i lepa...

    Autor dusko — 23 Nov 2009, 21:13

  2. tomas88, pa ja sam prokomentarisala svaki tvoj text!!! :o)

    Autor oliva — 20 Nov 2008, 10:31

  3. Oliva, ti nisi posetila moj blog....., poseti ima svasta da se vidi...... :-).

    Autor tomas88 — 19 Nov 2008, 23:13

  4. hmmm.... Zanimljivo, nadam se da cu biti u prilici da ovo posetim... Ma, najaca si Oliva... :)

    Autor markomet — 17 Nov 2008, 15:49

  5. Toliko si nam toliko zanimljivog ispricala da cu morati da posetim ovo... Svaka cast! Najbolja si!

    Autor markomet — 13 Nov 2008, 17:39


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me