ludo i brzo

31 Okt, 2008

Kineski zid

— Autor oliva @ 16:14

KINESKI ZID Među svim građevinama sveta, Kineski zid je ubedljivo najveća, a njegova izgradnja je najduže trajala. 

Istorija ovog bedema počinje pre 2600 godina. Prvi bedem podigao je car Ši-Huang-Ti (221-210 p.n.e.). On se držao postojećih graničnih utvrđenja, ali je delimično trasirao nove bedeme, da bi odbranio carstvo od varvara. Ključne tačke odbrane bile su kule čiji su se spoljni zidovi sastojali od cigala 48x48x18 cm. Prostor između zidova ispunjavan je čvrstom mešavinom od gline, peska i tamarisovih grančica. Bedem od čerpića, koji ih je međusobno povezivao, nije bio podupiran zidom i taj zamešani rastvor se pokazao tako otporan da su delovi ovog bedema očuvani i do danas. 

 Kineski zid koji danas vidimo, u stvari je zid renoviran u dinastiji Ming(1368-1644). Dužinom od 2540 km proteže se od obala Žutog mora pa sve do stepa centralne Azije. Visok je oko 16 m, širok dole 8 m a gore 5 m. Zid dva puta preseca reku Hoanho, račva se u dva rukavca (u cilju zaštite Pekinga). To je odbrambeni objekat podignut na brdsko-planinskim područjima, pruža se na veoma složenom reljefu, prolazi preko pustinje, stepe i močvara.Graditelji zida su saglasno reljefu primenili, pri zidanju, različitu i svojstvenu strukturu.

 Zid je podignut spolja od ogromnih opeka i odsečenih kamenih blokova, a punjen je iznutra kamenicama i zemljom. Dovoljno širok za hod četiri konja uporedo, udobno za manevrisanje vojske i prevoz žita i oružja. Sa unutrašnje strane zida su sazidane odgovarajuće kamene stepenice i hodnici. Na svakih nekoliko stotina metara je podignuta po jedna kula odnosno toranj za prenos dimnog signala. Kule su podesne za smeštaj oružja i žita i za odmor pograničara. Kad je stigla neprijateljska vojska, kule su se koristile kao odbrambeno utvrđenje, a u tornjevima se dimilo od zapaljenog sena da gusti dim preko niza tornjeva brzo prenosi alarmni dimni signal o neprijateljskoj ofanzivi. Nekada je stražarskih kula bilo oko 40000. Vodilo se računa da otvori za nišanjenje lukom i strelom budu što povoljniji. Za izgradnju je potrošeno 300 miliona m3 materijala, što je dovoljno de se sagradi 120 Keopsovih piramida ili da se oko ekvatora postavi zid visine 2 m.

 Danas, Kineski zid je izgubio funkciju vojne fortifikacije, ali je i dalje za divljenje. Lepota kineskog zida se ogleda u veličini, zamahu, čvrstini i njegovom kilometarskom protezanju. Kineski zid, kad se gleda odozgo, liči na monumentalnog letećeg zmaja. A kad se pogleda izbliza, krivudav zid, grandionzne kule i strmi tornjevi, sve se gordo dižu uspravno gore na nepristupačnom reljefu. On poseduje vrhunsku istorijsko-kulturnu vrednost. Godine 1987. Kineski zid kao simbol kineske nacije upisan je u Listu svetske kulturne baštine.


Komentari

  1. Da, video sam je sa Meseca... :)

    Autor markomet — 20 Nov 2008, 23:53

  2. Da, video sam je sa Meseca... :)

    Autor markomet — 20 Nov 2008, 23:53

  3. Naprave nekad nesto zanimljivo i ovi Kinezi! :D

    Autor marinamet — 20 Nov 2008, 21:54

  4. bas sam juce bio na zidu... :-)

    Autor tishma87 — 17 Nov 2008, 16:10

  5. Da, video sam je sa Meseca... :)

    Autor markomet — 13 Nov 2008, 17:42

  6. Jedina građevina na Zemlji koja se vidi s Meseca, kažu. Predivno delo ljudskih ruku, svaka čast graditeljima.

    Autor sanjarenja56 — 01 Nov 2008, 06:25


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me